Živa priroda

                                          ЖИВА  ПРИРОДА

Чине је  БИЉКЕ ,  ЖИВОТИЊЕ и ЧОВЕК.

Посебна  наука -  БИОЛОГИЈА  (биљке – БОТАНИКА, животиње – ЗООЛОГИЈА, човек  -  АНТРОПОЛОГИЈА), још даље  науке  - ФИЗИОЛОГИЈА,  АНАТОМИЈА

Први став да деца науче да разликуји  НЕЖИВУ  од  ЖИВЕ  природе.

Питање  НАСТАНКА  живота на Земљи:

Земља је некада била гасовита, усијана лопта. Материја се састојала од слободних атома. Земља се постепено хладила, пара се претворила у кишу, материја из ваздуха доспела је у океане. Дошло је до стварања повољних услова да се АТОМИ повезују у МОЛЕКУЛЕ. Тако је настала примарна  ОРГАНСКА  материја. У праокеану ови молекули су се још више организовали у комплексније структуре.  Путем хемијских процеса у води стварале се  БЕЛАНЧЕВИНЕ. Ове нове структуре могле су да издвајају из воде неке елементе, порасле су, почеле су да се деле и остали су само они делови који су били способни за бржи раст.

Посматрамо ли било који облик  ЖИВОТА , заједничко им је да жива бића  РАЂАЈУ СЕ, УМНОЖАВАЈУ СЕ, чиме обезбеђују одржавање врсте.

Тако постоји  БИОЛОШКА КОНТИНУИРАНОСТ генерација.

Свако живо биће једно време расте, органи функционишу. Услови за то су  ДИСАЊЕ,  ХРАНА.

Свако живо биће има свој  КРАЈ  постојања.  Материја узима други облик, али то више није ЖИВА  материја.

                                                 БИЉКЕ

Изузев неке примитивне облике, биљке се могу разликовати од животиња. Биљке храну узимају  КОРЕНОМ, ЛИСТ расте према спољашњем свету, док код животиња органи се налазе унутар тела. Биљке расту целог живота, али на одређеном месту, док животиње расту само одређено време.

Биљка је  ЈЕДИНО ЖИВО  БИЋЕ КОЈЕ  МОЖЕ ПРОИЗВЕСТИ  ОРГАНСКУ МАТЕРИЈУ из неорганске. Зато без биљака  НЕМА  ЖИВОТА.

Немогуће је упознати све биљне врсте, зато ћемо се бавити само  БИЉКАМА ТИПИЧНИМ у окружењу.

Дете треба да схвати да су биљке  ДЕО  ПРИРОДЕ и да се природа посматра као  ЦЕЛИНА.

Деца прате ПРОМЕНЕ на биљкама, како расту, листају, цветају, како опада лишће, како се суше делови, умиру. То се прати током  дужег периода.

Биљка се развија из семена.  КЛИЈАЊЕ је трансформација у нову биљку и зато  је потребан: ВАЗДУХ,  ТОПЛОТА,  ВОДА  и  ЗЕМЉИШТЕ. (Васпитач мора да провери, неће свако семе да клија!)

Деца упознају само основне делове ; корен, стабљика, лист, цвет.

ФОТОСИНТЕЗА биљака са аспекта земаљског живота од битног је значаја. овај процес се одвија непрекидно и омогућава стварање органских веза које храна ЧИТАВ ЖИВИ СВЕТ.

Биљке као и друга жива бића, подложне су различитим болестима. Човек чини кораке за превенцију и лечење.

Биљке имају своје непријатеље – ШТЕТОЧИНЕ

ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА БИЉКАМА: човек упознаје и користи биљке за своје потребе. У историји: прошлости – људи су користили биљке онако како су их налазили у природи. Сакупљали плодове, користили и лишће и друге делове. Касније су открили разне начине обраде биљака. Кување, сушење, конзервирање.

Биљке у природи расту према њеним законима. За раст вегетације треба времена, али човек је открио на који начин може да УБРЗА РАСТ биљака( заливање, ђубрење, копање....)

У природи раст и сазревање биљака зависи и од ГОДИШЊИХ ДОБА. На почетку је човек морао да сачека да биљка сазре. Међутим, човек је пронашао начин да се умеша и убрза тај процес, као и квалитет плодова (укрштање, нове сорте, хибриди).

                                     ЖИВОТИЊСКИ  СВЕТ

Животиње су жива бића која се разликују од биљака.

Најзначајнија разлика је да биљке од неорганске материје производе органску материју, док животиње немају ту способност већ хране се храном коју производе биљке.

Животиње  НИСУ ВЕЗАНЕ  за место, крећу се слободно, храну проналазе у окружењу, крећући се, док су биљке везане корењем и кроз корен примају храну.  (Изузетак су једноћелијски организми и амебе за које је тешко одлучити да ли су биљке или животиње).

То указује на то да су прва бића на Земљи имала и ЖИВОТИЊСКЕ  и БИЉНЕ  особине.

Упознавање животиња најбоље се спроводи упоређивањем са биљкама.

Током историјског развоја животиње су се приалгодиле СУВОЗЕМНОМ, ВОДЕНОМ  или МЕШОВИТОМ  окружењу. Томе одговара телесна грађа животиња.

На земљи живи више од милион животињских врста. Класификација се врши на више начина.

Деци је најближа подела на ДОМАЋЕ  и  ДИВЉЕ  животиње, јер домаће може непосредно да посматра. Могу да уоче њихову грађу, кретање, исхрану, чиме им је покривено тело.