Kako pomoći detetu u osnovnoj školi da savlada nastavne sadržaje prirode i društva, da ih proširi, da stekne navike korišćenja tih znanja i veština u svakodnevnim situacijama? Svrha predmeta prirode i društva je da osposobi učenike za usvajanje i otkrivanje novih znanja, njihovo povezivanje, zatim razvijanje sposobnosti posmatranja, uočavanja, otkrivanja, logičkog zaključivanja i usmenog (ponekad i pismenog) izražavanja.
понедељак, 23. децембар 2019.
УПИТНИК: Нежива Природа
Ознаке:MAGNETIZAM, ZVUK, ŽIVA PRIRODA
Упитник: Нежива природа
субота, 14. децембар 2019.
Тителски брег
Специјални резерват природе Тителски брег
Година проглашења: 2012.
Површина: 496 hа.
Основне вредности:
- Лесни плато богат геоморфолошким облицима (сурдуци, лесни одсеци, лесне луткице) моћних лесно-палеоземљишних секвенци формираних током последњих пет ледених доба.
- На падинама Тителског брега очуван је типичан степски живи свет, чији су најрепрезентативнији представници у биљном свету бабалушка (Sternbergia cochiciflora), тамнољубичасти лук (Allium atroviolaceum), пругасти осак (Sysimbrium polzmorphum) и бадемић (Prunus tenella), а у животињском степски гуштер (Podarcis taurica), степски смук (Coluber caspius), пчеларица (Merops apiaster), степски соко (Falco cherrug) и текуница (Spermophillus citellus).
Ознаке:MAGNETIZAM, ZVUK, ŽIVA PRIRODA
Тителски брег
Заштита животне средине
Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Брига о животној средини је са гледишта нашег друштва приоритет од свеукупног значаја за друштво. Здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва.
Ознаке:MAGNETIZAM, ZVUK, ŽIVA PRIRODA
Заштита животне средине
субота, 7. децембар 2019.
Знамените личности нашег краја
Светозар Милетић је рођен у Мошорину, Шајкашка (Бачка) 22. фебруара 1826. године, као најстарији од седморо деце, у сиромашној породици. Отац Симеон - Сима, чизмар, порекло води од Милете Завишића из Костајнице, а мајка Теодосија Тода Тодора, рођена Рајић, потиче
Основну школу похађао је у родном месту и био "први ђак". Образовање је наставио у батаљонском средишту у Тителу, у немачкој школи. Отац га је одвео у Нови Сад да га упише на неки занат, али када су свратили код познаника земљака, десио се преокрет. Адвокат Арон Малетин када је видео школско сведочанство са одличним успехом из 17 предмета, убедио је Симу да одустане од плана. Уместо на занат, сина уписује у Српску православну велику гимназију у Новом Саду. У споменици њеној је остало забележено да је Светозар „најбољи ђак кога је гимназија икада имала“ (Јован Хаџић).
По положеној матури, уписује се, 1844. године на Евангелистички лицеј у Пожуну (Братислава) где се укључује у рад српске ђачке дружине, која броји 40 чланова и која делује под утицајем свесловенских идеја. Они издају часопис Српски соко, у коме Милетић објављује своје прве књижевне и политичке текстове. .
По окончању школовања, прелази на студије у Пешту, 1848. године, где га затиче почетак бурних догађаја – грађанских револуција које су те и наредне године потресле Европу. Његове колеге га оптужују да је велеиздајник који жели да доведе Русе у Угарску, а како се тих дана Србима не гарантује безбедност у Пешти и Будиму, Милетић се враћа у Шајкашку. Уз пут у сваком месту удара у сва црквена звона, и шири револуционарно расположење међу Србима.
Одмах по доласку одлази у Чуруг и Надаљ, где агитује против одласка Срба-Шајкаша на фронт у Италију. Народ га штити од хапшења, а он преко Сремских Карловаца одлази у Београд, где покушава да утиче на српску владу да крене у рат против Турака, те да тако, започне опште српски устанак на Балкану. Српска влада, међутим, на ово није могла да пристане.
Светозар Милетић је од 1861. године почасни члан Матице српске. Године 1864, Милетић је веома ангажован и код пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад. Постаје те 1864. године Светозар члан матичиног Књижевног одељења, па убрзо и њен потпредседник
Године 1866, покреће као власник и издавач, политичке новине Заставу – најзначајнији и најутицајнији лист код Срба у Аустро-угарској, он је са кратким прекидима, њен дугогодишњи уредник, али и аутор огромног броја непроцењиво вредних текстова.
__________________________________________________________________________________
Милева Марић-Ајнштајн
(Тител, Аустроугарска, 19. децембар 1875 — Цирих, Швајцарска, 4. август 1948) је била српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна.
Рођена у богатој породици у Тителу у Бачкој. Тител је у то време био командно место дела Војне границе Хабзбуршке монархије, у којој је све до 1976. деловао Шајкашки батаљон, на ратним лађама шајкама, које су пловиле Тисом и Дунавом.
Мајка Марија Ружић (1846–1935) била је из тителске добростојеће породице, а отац Милош Марић (1846–1922), родом из Каћа је био нижи официр Аустроугарске војске, наредник Шајкашког батаљона.
Често је мењала места у којима стицала образовање. Основну четворогодишњу школу је завршила у Руми. У први разред је уписана 1881. Сва четири разреда је завршила са одличним успехом. Школовање је наставила у 1886. у Вишој женској гимназији у Новом Саду. Из свих предмета је имала одличне оцене. И све разреде је положила такође са одличним успехом, једина је имала врхунске оцене из математике („рачунства”) и физике. Матурирала 1890. У Сремској Митровици.Од 1890. похађала Краљевску српску школу у Шапцу.
У лето 1896. уписала је летњи семестар Медицинског факултета на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Била је тек пета жена која је примљена у ову школу. Уписала се на студије математике и физике као једина и најстарија жена у групи.
Мада је одувек било доказа о Милевином извесном научном доприносу, у открићима која су приписивана једино Алберту, њен лик је временом падао у заборав. Неки кругови блиски Алберту су негирали било какав њен допринос у науци. Овај ставе први је променио совјетски научник Абрам Јофе. Он је 1955. тврдио да је у редакцији имао прилике да види оригинале научних радова који су 1905. године објављени у часопису „Analan der Fisik” као Албертови радови, и да су они носили потпис „Einstein-Marity”.
________________________________________________________________________________
Исидора Секулић
(Мошорин, 16. фебруар 1877 — Београд, 5. април 1958) је била српска књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности.
Рођена је 16. фебруара 1877. године у подножју Тителског брега, у бачком селу Мошорину код Титела. Родитељи су јој били Данило и Љубица, а браћа Предраг и Димитрије. Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Школовала се у Новом Саду (Виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила је као наставница у Панчеву у Српској вишој девојачкој школи од 1897. до 1909. године. После тога радила је у Шапцу (1909-1912) и Београду. Докторирала је 1922. године и била је први председник Удружења писаца Србије.
До краја, и без остатка, посвећена лепоти смислене речи, књижевница Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена. Зналац више језика, и познавалац више култура и подручја уметничког изражавања, Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа. Писала је о Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Милану Ракићу, Вељку Петровићу, Иви Андрићу, Момчилу Настасијевићу и другима.
Пензионисана је 1931. године. Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939, а за редовног члана Српске академије наука 14. новембра 1950, као прва жена академик. Умрла је 5. априла 1958. године у Београду. На Топчидеру јој је подигнут споменик 2015. године.
Дубоко промишљен и уметнички истанчан њен књижевни, преводилачки и критички израз је празник наше писане речи.
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања - објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака. Наводимо само нека од важнијих дела:
- Сапутници (1913) — приповедна врста интимног дневника
- Писма из Норвешке (1914) — путопис
- Из прошлости (1919)
- Ђакон Богородичине цркве (1919) — роман
- Кроника паланачког гробља (1940) — приповетке
- Записи (1941)
- Аналитички тренуци и теме, књ. 1-3 (1941) — есеји
- Записи о моме народу (1948)
- Његошу књига дубоке оданости (1951)
- Говор и језик, културна смотра народа (1956).
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања - објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака. Наводимо само нека од важнијих дела:
Ознаке:MAGNETIZAM, ZVUK, ŽIVA PRIRODA
Знамените личности нашег краја
Моје место некад и данас
Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.
Прва позната православна црква у Тителу била је посвећена Св. Николи. Налазила се према ситуацији из 1891. године "десно у улици која води од Главног трга (Параденплац), к болници и гробљу". Темељи данашњој православној цркви посвећеној празнику Успенију пресвете Богородице или Великој Госпојини, постављени су 15/3. априла 1810. године.
Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године било: један православни свештеник, 2122 православца, 392 православна дома, 232 ученика и три основне школе. Од наведених једна школа је државна, а остале две су комуналне (општинске).
Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.
Ознаке:MAGNETIZAM, ZVUK, ŽIVA PRIRODA
Моје место некад и сад
Прошлост мог краја
Старе зграде , куће и прдмети сведоче о прошлости неког краја. О начину живота људи и догађајима из прошлости сазнајемо из сачуваних старих фотографија и књига, песама и прича, и у разговору са старијим људима који су сведоци тог времена. Све су то трагови прошлости. Трагови прошлости могу бити: материјални, писани и усмени.
Материјални трагови прошлости су предмети и грађевине које је човек створио.
У писане трагове прошлости спада све оно што су записали људи.
У усмене трагове прошлости спада све оно што се преносило усменим путем, с колена на колено.
Материјални трагови прошлости су предмети и грађевине које је човек створио.
У писане трагове прошлости спада све оно што су записали људи.
У усмене трагове прошлости спада све оно што се преносило усменим путем, с колена на колено.
Ознаке:MAGNETIZAM, ZVUK, ŽIVA PRIRODA
Прошлост мог краја
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Природа и друштво
-
МАГНЕТИЗАМ 1. Шта је то а) магнет : _____________________________________________________________________ _____________...
-
У уводном делу часа ученици препознају звуке које чују: куцање сата, падање кише, лет авиона, грмљавину, звук бушилице, кретање аутомоб...
-
Учитава се...
-
Старе зграде , куће и прдмети сведоче о прошлости неког краја. О начину живота људи и догађајима из прошлости сазнајемо из сачуваних старих...
-
ЖИВА ПРИРОДА Чине је БИЉКЕ , ЖИВОТИЊЕ и ЧОВЕК. Посебна наука - БИОЛОГИЈА (биљке – БО...
-
Светозар Милетић је рођен у Мошорину , Шајкашка ( Бачка ) 22. фебруара 1826 . године, као најстарији од седморо деце, у сиромашној ...
-
Šuma - biljni i životinjski svet
-
После сваког новог слајда стисни паузу
-
"Питам се, питам се" је полусатна дечија еколошка емисија која обрађује теме везане за природу, заштиту животне средине, пон...
-
Висибаба Узалуд се висибаба трудила да пробије тврду земљу и избије на светлост дана. "Ох, што је ове године тешко прокли...