Моје место некад и данас

Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.

Прва позната православна црква у Тителу била је посвећена Св. Николи. Налазила се према ситуацији из 1891. године "десно у улици која води од Главног трга (Параденплац), к болници и гробљу". Темељи данашњој православној цркви посвећеној празнику Успенију пресвете Богородице или Великој Госпојини, постављени су 15/3. априла 1810. године. 

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године било: један православни свештеник, 2122 православца, 392 православна дома, 232 ученика и три основне школе. Од наведених једна школа је државна, а остале две су комуналне (општинске).

Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.